Andersen je takođe bio sklon napadima besa, a u jednom trenutku se bacio licem na travnjak i jecao nakon što je pročitao naročito lošu kritiku jedne od svojih knjiga. Umesto da mu ispuni želju, porodica mu je uvalila lokalnog berberina. Prvog jutra, Andersen je objavio da je danski običaj da jedan od sinova domaćina obrije gosta. Poseta je trebalo da traje najviše dve nedelje, ali Andersen je na kraju ostao pet nedelja – na nesreću porodice Dikens. Oni su ostali u kontaktu, a jednu deceniju kasnije Andersen je odseo kod Dikensa u njegovoj kući u Kentu. Kao rezultat toga, Andersenova reputacija izvan Skandinavije 'nije bila da je on književni genije već neobični pisac šarmantnih dečjih priča iz XIX veka', napisali su Frenkovi.Īndersen je svog književnog heroja Čarlsa Dikensa upoznao na jednoj aristokratskoj zabavi 1847. Od početka je bilo mnogo primera 'loših prevoda' koji su 'uništili' njegove originalne priče, prema piscima Dajen Kroun Frenk (Diana Crone Frank) i Džefriju Frenku (Jeffrey Frank) koji su priredili moderan prevod Andersenovih priča. Iako su njegova dela prevedena na više od 125 jezika, nisu sva bila verno preneta. Prema Unesku, Andersen je osmi najprevođeniji pisac na svetu, odmah iza Lenjina. Sirenu dočekuju spiritualna bića koja kažu da će joj pomoći da se popne na nebo ako 300 godina čini dobra dela. Nakon što se princ oženi drugom ženom, sirena razmišlja da ga ubije, ali umesto toga prihvata svoju sudbinu i baca se u more, gde se rastvara u morskoj peni. Cilj sirene – pored ljubavi – jeste da stekne besmrtnu dušu, što je moguće samo ako se princ zaljubi u nju i oženi je. U originalu neimenovanoj sireni koja se zaljubi u princa pruža se šansa da dobije ljudski oblik, iako će živeti u večitoj agoniji i moraće da joj se odseče jezik. bila je daleko mračnija od Diznijevog filma prilagođenog za decu. Andersen je čak priznao za Ružno pače: 'Ova priča je, naravno, odraz mog vlastitog života'.Īndersenova priča o Maloj sireni iz 1837. Poput ružnog pačeta, Andersen je tek kasnije u životu postao 'labud' – svetski poznati pisac sa prijateljima na visokim mestima. Kao dečaka zadirkivali su ga zbog izgleda i visokog glasa, zbog čega se često osećao izopštenim, da bi kasnije napisao priču o dečaku Hansu koga svi ismevaju. Prema proučavaocima književnosti, priča o Ružnom pačetu prikazuje Andersenovo osećanje otuđenosti. Evo sedam činjenica o životu Hansa Kristijana Andersena i njegovoj zaostavšitini koja se može naći u svakom odeljku za dečju književnost. Međutim, malo ljudi zna nešto više o čoveku koji stoji iza ovih poznatih bajki – čoveku koji je pretrpeo mnoge nedaće i, po nekima, svoj bol pretvorio u umetnost. Danski pisac Hans Kristijan Andersen (1805-1875) poznat je širom sveta po svojim divnim knjigama, među kojima su Ružno pače, Palčica, Devojčica sa šibicama, Princeza na zrnu graška i mnogim drugim.

Hans kristijan andersen bajke